Možda ne mogu kroz lajanje ili mjaukanje da svedoče ali su švajcarski aktivisti za prava životinja na dobrom putu da izdejstvuju domaćim životinjama ustavno pravo da ih advokat (ljudski primerak) predstavlja pred sudom.

Švajcarci 7. marta izlaze na birališta kako bi odlučili da li svaki od 26 kantona u državi mora biti u obavezi da imenuje specijalnog advokata koji će predstavljati domaće živitinje pred sudovima u slučaju njihovog zlostavljanja. Ova inicijativa je samo jedna od mnogih koja se stavlja pred Švajcarce svake godine, u državnom sistemu kojeg opisuju kao direktna demokratija. Za raspisivanje referenduma u Švajcarskoj dovoljno je samo da podnosilac peticije dostavi dovoljan broj potpisa onih koji su za inicijativu.

Dok neki Švajcarci gunđaju da su mnoge incijative trivijalnog tipa, mogućnost izjašnjavanja o gotovo svakoj temi važnoj za naciju je izvor velikog ponosa stanovnika ove alpske države. Švajcarska je država koja na godišnjem nivou održi najviše direktnih izjašnjavanja na svetu. Zapravo, pri poslednjem godišnjem ispitivanju javnog mnenja najveći deo građana je izjavilo da je reč demokratija bolje predstavlja Švajcarsku od reči čokolada, satovi i banke. Dva stuba vekovima stare tradicije glasanja u Švajcarskoj su inicijativa i referendum.  Inicijativa je predloženi amandman na ustav koji se može staviti na glasanje ukoliko je podržan sa 100.000 potpisa građana. Za incijativu životinjskog advokata aktivisti su sakupili 144.000 potpisa.

Referendum, koji zahteva 50.000 potpisa, je izjašnjavanje o tome da li prihvatiti ili odbiti neki zakon koji je doneo parlament. Tako je 2008. godine više od polovine Švajcaraca podržalo na referendumu predlog da se narkomanima dozvoli da do heroina dođu na lekarski recept. Švajcarska je tako postala prva zemlja u svetu gde se dobijanje droge uključuje u državnu zdravstvenu politiku.

„Referendum i incijativa su moćni instrumenti za usvajanje novih zakona i ispravljanja političkih odluka, one oni su integralni deo naše kulture“ – kaže Andreas Auer, direktor Centra za istraživanje direktne demokratije. „Federalna vlada je naučila da se adaptira i živi sa ovim sistemom. Iako je više od većine građana saglasno sa stavovima vlade, takođe postoji jedna neizvesna margina koja je zdrava za funkcionisanje prave demokratske vlade“.

Iako su mnogi Švajcarci izuzetno ponosni na svoj način donošenja odluka u društvu, neki od njih izražavaju zabrinutost da sistem može biti zloupotrebljen od strane desničarskih ekstremista, koji žele da proguraju anti-imigracione predloge. Prošle godine je, primera radi, Švajcarska narodna partija (SVP) sponzorisala inicijativu o zabrani izgradnje minareta i džamija – što su oponenti tog predloga opisali kao stvaranje mržnje prema muslimanima u zemlji. Zabrana je na kraju izdejstvovana sa 57 procenama glasova podrške.

Švajcarski parlament inicijativu može proglastiti nevažećom samo ukoliko se kosi sa međunarodnim pravom.  To se poslednji put desilo 1996. kada je SVP pokrenuo inicijativu momentalne deportacije u matične zemlje svih onih koji zatraže azil na tlu Švajcarske.  

Drugi problem je, navodi Georg Lutz švajcarski politički ekspert iz Istraživačkog centra društvenih nauka u Lozani, da čak „najbesmislenija pitanja“ mogu biti postavljena pred građane. Takav slučaj se desio 1996. godine, kada je glasano o tome da li treba ukinuti državno subvencionisanje parking mesta pored železničke stanice. Pre nekoliko godina kružila je najava lažne incijative – da li treba srušiti Alpe kako bi Švajcarci mogli da vide more. Na žalost mnogih ljubitelja plaža, ovaj predlog nikada prošao.   

Ali, šalu na stranu, stručnjaci upozoravaju da bezbrojno glasanje može dovesti do prezasićenosti biračkog tela. Prvi znaci su očigledni – Švajcarska već dugo ima jedan od najnižih procenata izlaznosti na birališta u Evropi. Jedna od najvećih i najskupljih kampanja u poslednjih nekoliko godina, o zabrani minareta, je rezultovala izlaznosti od tek 55 procenata građana. Ipak, ne smatraju svi inicijativu o životinjskim advokatima kao neozbiljnu. Zagovarači tog predloga navode da aktuelni zakon o zlostavljanu životinja nije dovoljno jak kako bi omogućio adekvatne presude protiv onih koji su osumnjičeni za okrutnost. Zato, oni smatraju da će advokat određen od strane suda biti bolje upućen u problematiku zlostavljanja životinja i samim tim da će izdejstvovati prave kazne za počinioce.

„Čovek koji je optužen za okrutno ponašanje prema životinjama može da angažuje advokata ili da ga dobiju po službenoj dužnosti, životinje to ne mogu“ – navodi Antoan Gotšel, aktivista za prava životinja i advokat.  „Tu stupamo mi“.  Vlada je, međutim, protiv ovog predloga i navodi da su kantoni već u obavezi da osnuju specijanu kancelariju koja se bavi zlostavljanjem životinja, što je po njima dovoljno. Asocijacije farmera i vlasnici kućnih ljubimaca su takođe protiv, jer se plaše da će bit pod većim nadzorom ukoliko se predlog usvoji. Grupa pod nazivom „Ne bezvrednoj inicijativi životinjskih advokata“ je formirana kako bi urgirala kod glasača da odbiju predlog.

Kao i do sada, na glasačima je da odluče. Sudeći po ranim istraživanjima ljubitelji životinja će odneti pobedu sa 70 odsto podrške, direktna demokratija na delu.

e-novine.com