Već nedeljama, iz dana u dan, u srbijanskim medijima vodi se organizovana kampanja protiv donošenja Rezolucije o Srebrenici u parlamentu Srbije. Po običaju, prednjače patriotska udruženja nacističko-koljačkog usmerenja: Dveri srpske, Pokret 1389, Nova srpska fašistička misao, sve artističke ekspoziture četničkih pokreta u matici i dijaspori, samostalni i kolektivni strelci koji se organizuju kroz peticije i pisma uredništvima... Svi sa jednom porukom: Srbi su nevini, u Srebrenici se ništa naročito nije dogodilo

Kampanja protiv Rezolucije o Srebrenici koju je neoprezno obećao Boris Tadić krajem januara – ulazi u fazu tradicionalne srpske poremećenosti; gotovo da nema rodoljubivog glasila s ove strane Drine gde se nadugačko i naširoko ne raspravlja o onome što svaki Pravi Srbin od rođenja zna: da Srbi nikad nikog nisu ubili, pogotovo ne u Srebrenici; da su Srbi genetski miroljubivi, mirotočivi, miropomazani, naročito kad su goloruki a naoružani; da su se Srbi večito branili, jer su po ideološkom sklopu defanzivci, svoje ne daju, a tuđe hoće, tipično defanzivno; da je Rezolucija napad na imovinu Milorada Dodika; da ćemo usvajanjem Rezolucije lažno priznati da smo zločinci, a nismo, majke mi; da je sramota priznati zločin samo zato što smo ga počinili; konačno, ako smo ga eventualno počinili, pa šta – i Srbe ubijaju vekovima, pa nigde nijedne Rezolucije.

Kad ovaj oblik fine, krvave kontemplacije prevedemo na jezik srbijanskih fašista, onda to vascelo izgleda autentično ovako: „Smatramo da je osuda svakog zločina, uključujući i ratni, potrebna i neophodna. Međutim, izvlačenje jednog jedinog slučaja iz mnogobrojnih ratova na Balkanu u 20. veku i njegovo pretvaranje u antisrpski mitski simbol o kome nije dozvoljeno saznati ni okolnosti ni tačan broj poginulih, niti bilo kakvu informaciju van zvanično nametnute verzije događaja, govori da se iza toga ne krije potreba za osudom zločina već najbanalnija politizacija - utoliko gora što manipuliše ljudskim žrtvama“.

Sledi četnička revizija srebreničkog genocida: „ Prihvatanje ’istorijske istine’ onih koji su 1995. i 1999. bombardovali naš narod i usvajanje posebne rezolucije o Srebrenici predstavljaće veliku i nepopravljivu grešku. Usvajanje ovakve rezolucije značiće napad na opstanak Republike Srpske, potkopavanje njene sadašnje borbe za budućnost i šamar za preko 30.000 Srba poginulih tokom njenog stvaranja. Podsećamo da su takvu ideju jedinstveno osudili oni koji su o njoj najpozvaniji da se izjasne: svi predstavnici srpskog naroda u Republici Srpskoj“.

A onda širenje straha: „I ne samo to: predviđena rezolucija stvara dugoročnu političku hipoteku nad državom Srbijom i čitavim srpskim narodom, kome se istovremeno u Haškom tribunalu nameće zločinački identitet i ovim koordiniranim delovanjem onemogućava svaka buduća borba za nacionalne interese u regionu i svetu u celini. Ne postoji ni jedan jedini razlog da Skupština Srbije usvoji takvu rezoluciju i da time navuče sramotu na čitavu našu državu i sadašnju generaciju njenih stanovnika. Upozoravamo svakog poslanika koji za takvu rezoluciju bude glasao da će večna sramota ostati upisana na njegovom imenu“.

Konačno, srpski fašizam kolektivno zaključuje: „Još se u istoriji nije desilo da jedan narod tako ponizi svoje žrtve i svoje nacionalno dostojanstvo. Posebno to ne sme da učini narod nad kojim je u 20. veku učinjen višestruki genocid o kome se još uvek ćuti, a umesto da istorijsko sećanje i prevencija genocida postanu temelj zvanične spoljne politike Srbije, naši vlastodršci planiraju da sopstveni narod izbrišu iz istorije. Apelujemo na vlast da odustane od ove samoubilačke ideje, a na srpsku javnost da se podigne i odbrani svoje dostojanstvo i pravo na budućnost srpskog naroda i države“.

e-novine.com