U Berlinu je održana diskusija na temu „Novih perspektiva za BiH 15 godina nakon Dejtona" koju je organizovala njemačka Fondacija Stranke Zelenih „Hajnrih Bel". Ko je kriv za loše stanje u zemlji i šta dalje?

Nedavno održani izbori u Bosni i Hercegovini neće doneti napredak, naprotiv, u narednom periodu doći će do još snažnije podele zemlje, tvrdi Zdravko Krsmanović koji se već šest godina nalazi na čelu opštine Foča. Bosna i Hercegovina je uz Albaniju najkorumpiranija zemlja u Evropi, a vladajuće političke strukture su čak i sukobima spremne da sakriju svoj kriminal i pljačku vlastitog naroda glumeći nacionalne vođe, smatra Krsmanović. Mišljenja je da Međunarodna zajednica u ovom trenutku ne smije dići ruke od Bosne i Hercegovine.

„Lokalni nivo vlasti je najzdraviji nivo vlasti u Bosni i Hercegovini i svi ljudi, i u Federaciji i u Republici Srpskoj, smatraju da je decentralizacija Bosne i Hercegovine najbolje rješenje. To znači vraćanje nadležnosti opštinama i davanje im ovlašćenja u skladu sa evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, a država sa svojim institucijama da bude punopravni član Evropske unije i NATO saveza kao bezbednosnog kišobrana", priča Krsmanović.

Reforma ustava ne podrazumeva nove granice

Država Bosna i Hercegovina postoji vekovima, a ne od Dejtona, i zato njene unutrašnje i spoljne granice ne mogu biti tema ustavnih reformi, poručuje Denisa Sarajlić-Maglić iz američke nevladine organizacije „Spoljno-politička inicijativa" (Foreign Policy Initiative). Saglasna je da rešenja za ustavnu reformu moraju doći iz same Bosne i Hercegovine, ali da okviri za traženje tog rešenja moraju doći spolja.

„Ukoliko se prepustimo domaćim političarima da definišu koji je to okvir za reformu ustava, oni će se ponovo vratiti na teritorijalnu temu. To mora biti jasno i najiskreniji stav svih ozbiljnih aktera unutar Međunarodne zajednice, i to nisu samo Sjedinjene Američke Države, već i Evropska unija, Rusija i Turska i sve pojedinačne članice Evropske unije. Zastupati jedan stav u ime Brisela, a govoriti nešto drugo u Berlinu ili Londonu – ne pomaže situaciji."

Međunarodna zajednica mora da se angažuje

Međunarodna zajednica je pre pet godina smanjila svoj angažman u Bosni i Hercegovini, smatrajući da je pitanje državnosti zemlje rešeno. Verovali su da će reforme policije i ustava biti brzo sprovedene i da će se Bosna i Hercegovina samostalno razvijati u pravcu Evropske unije i Ujedinjenih nacija. U međuvremenu, ni Sjedinjene Države, a ni Evropska unija nisu razvile jasnu strategiju niti imaju konkretno rešenje za Bosnu i Hercegovinu, komentariše Kurt Basener iz međunarodne nevladine organizacije „Veće za politiku i demokratizaciju" (Democratization Policy Council).

„Nemačka je do pre dve godina spadala u one zemlje koje su smatrale da je u Bosni i Hercegovini povučen pogrešan potez, ali nisu znale šta da preduzmu. Čini mi se da Nemačka sada želi da se povuče iz cele priče i to smatram veoma opasnim. Amerikanci moraju da učine prvi korak, Berlin treba da ih sledi, pa tek onda Brisel. Brisel treba da dođe na kraju, a ne na početku pregovora."

„Završimo misiju i zatvorimo poglavlje!"

Evropska unija, a time i Nemačka, ima mnogo unutrašnjih problema. Vladajuća politička koalicija u Nemačkoj je svesna da bi priča o proširenju Unije na zapadni Balkan u vreme velike ekonomske krize izazvala neželjeni efekat, kaže nemačka parlamentarka iz Stranke Zelenih Mariluize Bek.

„Sve debate o Bosni i Hercegovini koje su poslednjih godina vođene u Parlamentu, odnosile su se na produžetak mandata nemačkih vojnika pri vojnoj misiji Altea. Poruka naših političara bi trebalo da glasi: 'Završimo ovu misiju i zatvorimo to poglavlje'. Bez pravog ustava u Bosni i Hercegovini će biti nastavljena agonija. Obrazovni kadar će iskoristiti sve mogućnosti da napusti zemlju, Dodik je osigurao svoje gnezdo iz kojeg će izvlačiti ekonomsku korist, a ostatak stanovništva će se boriti za puko preživljavanje i ubuduće birati nacionaliste koji im mogu ispuniti samo jedno jedino obećanje tipa 'Štitićemo vas jedne od drugih'", zaključuje Bekova.